Емомали Рахмон, биографија, вести, фотографије!

Pin
Send
Share
Send

Биографија Емомали Рахмон

Емомали Шарипович Рахмон (правно презиме Ракхмонов) је таџикистички политичар, од 1994. године он је стални председник Републике Таџикистан.

Председник Републике Таџикистан Емомали Рахмон

Детињство и породица Емомали Рахмон

Будући лидер нације рођен је 5. октобра 1952. године у великој сељачкој породици из села Дангара у региону Кулиаб ТССР. По старијима био је трећи син. Мајка - Маирам Схарипова, отац - Шари Рахмонов, учесник Великог патриотског рата.
По завршетку средње школе 1969. године радио је као електричар у уљарици у граду Курган-Тиубе. У раним седамдесетим (1971-1974), Емомали Рахмонов је служио у војсци СССР-а као морнара на Пацифичкој флоти.

Емомали Рахмон у младости

После демобилизације, младић се вратио на посао у фабрици, а затим је добио посао као продавац. Паралелно, студирао је у одсуству на Економском факултету Таџикистанског државног универзитета, а дипломирао је 1982. године са економском дипломом. Од тог тренутка почела је његова политичка каријера.

Рана каријера Емомали Рахмон

Од 1976. Емомали Рахмонов је самоуверено изградио каријеру на фарми Лењин у својој малој домовини.До 1982. године био је секретар одбора, а потом је постао предсједавајући синдикалне комисије државне фарме.
У наредних шест година (1982-1988), младић се бавио страначким радом на државној фарми: био је секретар партијског одбора државне фарме, инструктор окружног одбора. Године 1988. именован је за директора државне фарме, које је држао до 1992. године.

Емомали Рахмон изабрао је политику

1992. године кренула је каријера Емомали Рахмонова: био је изабран за заменика Врховног већа КСИИ сазива ТССР. То се догодило у позадини опсстинских опозиционих скупова који су те године потресли главни град државе Душанбе. Митинг његових присталица био је крштен комуниста због обиље црвене симболике и старих парола.
Због пријетње отвореног оружаног сукоба, његов логор се вратио у Кулиаб неко вријеме, гдје је у јесен исте године Емомали замијенио предсједника извршног одбора Кулиаб Јиионхон Ризоиев, који је ускоро убијен, вјероватно због неслагања с ширењем кулабске партијске номенклатуре.
У исто време формиране су и прве паравојне јединице такозваног Народног фронта, чији су непосредни организатори били Емомали Рахмонов и Сангак Сафаров.Следњему се може признати елиминисање супарника његовог пријатеља, бившег председника извршног одбора Јиионхона Ризоева. У граду Термезу, озбиљно је разматрана могућност оружног хватања капитала уз помоћ ових одреда.

Емомали Рахмон је водио Популарни фронт

Почетком децембра, на КСВИ сједници Врховног совјета ТССР-а у граду Арбоб, заобилазећи устав, Емомали Рахмнов је постављен за предсједника Врховног совјета умјесто пензионисаног Рахмон Набијева. У исто време створена је и "легитимна" коалициона влада са компромисним кандидатима из опозиције.
Изградња Вијећа у том тренутку била је окружена оклопним превозницима и неколико кордона аутоматских оружја, па је оставка Вијећа министара, као и сам председник, била неизбежна. Њихове демократски и исламистичке присталице су одвезене од стране оружаних јединица из Душанбеа, источно од државе. Већину министарских портфеља и позиција очекивано су примили људи из Куљаба.

Емомали Рахмон са женом и децом

Што се тиче односа са Руском Федерацијом у то време, руске дипломате почеле су писати белешке о протестима када су Руси напустили Русију и оставили своје ствари и станове.И то упркос уверавањима Емомалија Рахмонова почетком 1993. године да се размотри могућност давања званичног статуса руског језика и усвајања закона о двојном држављанству.

Председник Таџикистана Емомали Рахмон

6. новембра 1994. године, односно две године након револуционарних догађаја, у Таџикистану је одржан предсједнички избор, на којем је Емомали Ракхмонов убедљиво побиједио. Упркос званично проглашеном високом излазности гласача, опозиционе снаге игнорисале су изборе и, на челу са Абдуллаџановим, оптужио Емомала Рахмонова за превару.

Емомали Рахмон постао је председник Таџикистана

Када су парламентарни избори одржани почетком 1995. године, већина замјенских мандата предвидљиво су примили људи Народног фронта и града Кулиаб.
Почетком 1996. Емомали Рахмонов је показао политичку предвиђање када није употребио силу против побуњеничких побуњеника који су претили да ће отићи у Душанбе оружјем, али су одлучили да им донесу неколико министарских портфеља у замјену за предају војне опреме војничкој касарни.Тако су до 1997. године исламисти делимично вратили своје положаје у структуре власти у земљи, а баланс неопходан за примирје је обновљен.
26. септембра 1999. године извршене су амандмане на Устав државе, чиме је председнички мандат повећан на седам година, заједно са четири цифре који су се појавили раније. Истовремено, Емомали Рахмонов је изабран за представника Таџикистана у Генералној скупштини УН-а.
У новембру исте године апсолутна већина Емомали Рахмонова освојила је председничке изборе.
Касније, 2003. године, урађени су редовни амандмани на Устав државе, што је омогућило председнику да заузме два седмогодишња услова за редом уместо једног. Истовремено, претходни термин није узет у обзир.

Емомали Рахмон постао је неспорни лидер његове земље

Године 2006. Емомали Рахмонов освојио је победу на председничким изборима. У то време земља је била "тајикизација" имена - "руски" крај имена и презимена је забрањено. Рахмонов је променио презиме у "Рахмон" и ослободио се средњег имена. Ово је означило ера повратка таџикистанских народних традиција и старог начина живота широм земље.На пример, чак и исламски Куран је преведен на Таџикистан.
Од 2009. до 2010. године усвојен је низ резолуција, којим се таџикистички језик успоставља као једина могућа пословна употреба. Тако се руски језик испоставило да је "без посла", а заборављено је ново обећање новоизабраног предсједника Ракхмонова.
У 2011. години захваљујући неким успешним политичким маневрима, посебно рјешавању територијалног спора са ЛРК, Европско вијеће је Емомали Рахмону додијелило почасну титулу "Лидера 21. вијека".
6. новембра 2013. године, четврти пут за редом, Рахмон је поново изабран за шефа државе већином гласова.
Године 2015, Емомали је лично ратификовао закон о додељивању званичног назива "Вођа Нације", који му је омогућио да председава живота.

Лични живот Емомали Рахмон-а

Председник Таџикистана је ожењен. Пар имао је 9 деце: два сина и седам кћерки. Скоро сви су касније повезани династичким браковима са представницима власти Таџикистана и именовани на кључне положаје владе.
Емомали Рахмон и његова породица
Међу хобијима и хобијима Емомали Рахмон-а може се приметити прикупљање старина, љубав према лову и читање фантастике.

Емомали Рахмон сада

Емомали Рахмон с оптимизмом гледа у ближу будућност. Дакле, види свог сина Рустама у својству наследника председничке столице. Младић је већ дуго био у владиним канцеларијама и тренутно је на челу државне финансијске агенције. И, према политичким аналитичарима, ако је 2020. изабран за председника, Емомали ће моћи да остане регент.

Pin
Send
Share
Send

Гледајте видео: Таџикистан припрема за конфискацију Гулен школа * Таџикистански предсједник Емомали Рахмон (Може 2024).