10 ФИЛМСКИХ ХЕРОЈА ЧИЈИ СЕ ИЗГЛЕД ФУНДАМЕНТАЛНО РАЗЛИКУЈЕ ОД ПРОТОТИПОВА КЊИГА

Send

Гледање адаптације филма и филма након читања књиге је небројени задатак. Упливајући у атмосферу књижевног дела, ми сами замишљамо главне ликове рада, а често њихов изглед одговара портрету који је аутор сликао.
Али када се бавимо екраном, окрутна стварност нас представља умјесто лепог плавог плавог човека, пуноправног човека, а уместо бледог лица девојке - средњовјековне жене с пробушеним тамним очима. Прочитајте о најсјајнијим одступањима у изгледу филмских ликова и њихових литературних прототипова у наставку.

Рандле МцМурпхи, "Једна је летео преко кукавичијег гнезда"

У филмској адаптацији познатог романа Кен Кесеиа, редитељ Милош Форман је отишао да прати тачан текст текста неколико тачака одједном. Дакле, ситуација која се дешавала у психијатријској клиници у филму показала се не са становишта индијског "лидера" Бромдена, већ преко очију побуњеника Рандлеа Патрика МцМурпхиа. Џек Ничолсон са невероватним убеђењем навикнуо се на слику небитног криминалца, за који је освојио Оскара и дивљење публике.

Јацк Ницхолсон као МцМурпхи у "Оне Флев Овер тхе Цуцкоо'с Нест"

У овом случају, нико други није био важан да овај харизматични глумац уопште није као књижевни херој Кесеи. Оштар и незнатно страшан изглед, ретка длака - тако знамо Јацк Ницхолсон. Док Рандле у роману има величанствену главу косе светло црвене благо коврчаве косе. На срећу, ово је случај када је било какво неслагање са оригиналном књигом само у корист филма.

Воланд, "Господар и Маргарита"

Последња руска филмска адаптација великог и мистериозног романа "Тхе Мастер анд Маргарита" објављена је на телевизији 2005. године. Режирао Владимир Бортко, покушао је што прецизније и прецизно пренијети садржај књиге: текст сценарија на више начина понавља аферистичку Булгаков слог ријеч по ријечи. Али прави познаваоци романа знају да постоји у телевизијској серији и неке неслагање са оригиналом. Тако је улога "мудрих Луцифера" Воланд Бортка позвала Олега Басиласхвила, који је тада био већ 70 година.

Булгаковски Воланд је много млађи од 70-годишњег Басилашвилија

У оквирима испред нас се појављује моћан и прилично сивољак Воланд, док у роману то није стари човек од око четрдесет с тамном густом косом.Иначе, изворни Воланд има хетерохромију: један има смеђе очи, а други зелен. Али домаћи шминкери нису користили "специјалне ефекте". Да ли је екран повредио овакву спољну неусклађеност ликова? Овдје су се гледишта публике разликовала.

Схерлоцк Холмес, Схерлоцк

Шерлок Холмс, наравно, један од најпопуларнијих ликова на свету - скоро сваке године у једној земљи или другој долази филм, телевизијска серија или цртани филм са великим детективом "глумцем". Ко није постао главни детектив у Великој Британији! Руски гледаоци веома воле ову улогу Василија Ливана (а уредници с њима сазнају солидарност), а његов рад је и сама краљица Елизабета ИИ, а Роберт Довнеи Јр. или Бенедицт Цумбербатцх најзанимљивији за модерног гледатеља.

Роберт Довнеи Јр. и "Оригинал" Шерлок Холмс

А ако је појављивање бледог Британца чак далеко слично опису књиге неког карактера, онда су Довнеиове особине лица далеко од првобитног Холмеса. Погледајте за себе: Цонан Доиле спомиње у тексту танки нос Орлоса Схерлоцка и његовог снажно-вољеног четвртастог браде, очигледно испред.Чини се да Роберт Довнеи Јр. има сасвим другачији тип.

Просперо, "Темпест"

Само најутјецајнији и тачнији истраживач радова енглеског драмског писца вероватно ће моћи да преброји само телевизијске серије и филмове засноване на делима Вилијам Шекспира, пошто је Шекспир написао око 38 представа, од којих је свако ремек дело са бесконачним бројем значења. Дакле, у 2010. директорица Јулие Таимор снимала је своју верзију представе "Тхе Темпест", у којој је Хелен Миррен позвана да игра главну улогу превареног чаробњака, па је Просперо постао Просперо. Већ је тешко изненадити таквом "супституцијом" модерног гледатеља, и то још више није избор "према феминизму", који је постао одлучан у неуспјеху ове фантастичне филмске адаптације.

Хелен Миррен и Цхристопхер Плуммер као Просперо: Офф Гендер Стереотипес

Црвена, "Есцапе Схавсханк"

У чувеном филму Франк Дарабонт "Схавсханк Есцапе" постоје и одступања са плотом првобитног извора Степхена Кинга "Рита Хеиоурт и спашавање из Схавсханк". Затворско затворско црвено, у част чаробног америчког глумца Моргана Фремана, у књизи "Краљ ужаса" је црвенокоса Ирца.Међутим, једноставно одступање у изгледу није спријечило Фрееману савршено уклапање у слику и играње тако пиерцинга које су га милиони гледалаца запамтили.

Према Кинговој књизи, лик Морган Фрееман-а био је ирски

Јагупоп, "Краљевство преплашених огледала"

Филм "Краљевство преокренутих огледала" Александра Рона објављен је 1963. године и брзо је постао омиљени совјетски ученици и њихови родитељи. Међутим, мало је примјетило да се Јагупоп, врло сличан огромном папагану, у књизи назива Топедом (његово име је ријеч деспот, напротив), а он је описан као кратки човек с краћим рукама и ногама. Глава му је равна и изгледа, благо речено, непривлачно. Слика Јагупоп-а на екрану у изведби Анатолија Кубатског показала се атрактивнијом и свакако забавијом!

Страх децо!

Анна, "Анна Каренина"

Домаћи гледаоци вероватно неће заборавити Ану Каренину, у свим чулима, "опустошена", коју је изводила Татиана Самоилова. Али у филмској верзији Јое Вригхт-а из 2012. године, херојина бесмртног романа Леоа Толстоиа је играла Кеира Книгхтлеи, која не изгледа као икона књиге било споља или карактера.Толстоја описује Анну као грубо жену са црном коврџавом косом и дебелим тамним трепавицама, са природним ружичастим уснама и дебелим рукама.

Кеира Книгхтлеи и Татиана Самоилова као Анна Каренина

Драматични тип карениног изгледа био је веома важан за роман, чија је идеја, према самом класику, изворно настала из слике заводљиве женске руке која му се појавила. А сада погледајмо Книгхтлеи-а: ово је грациозна, танка девојка са тамно смеђом косом и танким зглобовима. За све љубитеље ремек дела Леа Толстоиа, препоручујемо да наш материјал прочитате на филмској адаптацији романа.

Рамсеи, "Игра престола"

Психопатско копиле Рамсеи Болтон из популарне телевизијске серије Гаме оф Тхронес било је лоше познато по целом Вастерасу због својих окрутних дела. Иначе, на страницама Одкурзацзе.инфо више пута смо разговарали о другим херојима филма "Песме леда и пламена". Познати глумац са пробушеним погледом, Иван Реон, који је играо овај злонамерни лик, одмах се трансформише на екран и узрокује упорну неприлику како са својим понашањем, тако и са изразима лица и гестовима.

Иван Реон је много лепши од његовог прототипа књиге

Истовремено, захваљујући харизми и пријатном изгледу, Реон се испоставља да је шармантан зликовац, а не чудан спољашњи и унутрашњи, као у Мартиновој књизи. У књизи се пред читачима појављује ружан човек са косим раменима и лабаво тело; он има дугу косу, широке и меснате усне, блиставе избледеле очи - опис чак и из далеке не личи на сасвим лепог глумца.

Д'Артагнан, "Д'Артагнан и троје мускетара"

Алекандре Думас описао је д'Артагнан у роману Три мушкетира: осамнаестогодишњи Гасцон са тамном косом и сивим очима, издуженим тамним лицем са нежним особинама и развијеним мишићима вилице. Појава фаворита совјетских жена Михаила Бојарског, који је овај херој играо у три совјетске филмске адаптације, уопште не одговара "оригиналном" у доби, а глумац је само делимично сличан са његовим "прототипним" карактеристикама. Иначе, сви мускетари из филма Иунгвалд-Кхилкевицх су играли глумци који су били много старији од књиге "верзије".

У погледу старости, Логан Лерман је много погоднији за улогу д'Артагнан

Глеб Зхеглов, "Мјесто сусрета не може се променити"

Као што знате, познати совјетски телевизијски филм Станислав Говорухин "Место сусрета се не може променити" снимљен је на полицијском детективском роману Браћа Веинер. Величанствени Владимир Висотски као главна и понекад тешка опера Глеб Жеглова била је мало попут књижевног прототипа његовог карактера. Упркос својој невероватној харизми, Владимир Семенович је мало одговарао имиџу "26-годишњег, згодног, широког рамена, згодног човека са тамном косом". Истина, ово једва може покварити утисак филма: вјероватно је то случај када се верзија екрана може уочити одвојено од књижевног извора.

Његова каризма Висотски замрачила је слику књиге Жеглова

Наравно, недоследности које смо ми навели нису тако страшни, јер је за љубитеља књиге много увредљивији када се не искривљује само појављивање лика, већ и унутрашњи садржај радова. Очигледно, чак и апсолутна вањска сличност глумца с портретом књижевног јунака не гарантује у потпуности његову прецизност у слику - остале особине су већ важне овдје.
Претплати се на наш канал у Иандек-у

Send